Slobodna Ljubav – Bepina
Gledaš me a oko ti sjaji,
u tišini ove večeri dok sedimo sami,
i dok me pogled tvoj dodiruje nežnim rukama
početkom novog dana ostavljaš me na mukama.
A misli mi vraćaš u neko prošlo doba,
kada je htelo sve da se proba,
dok su nam usne šap’tale imena razna,
a život nam postajao kao mukla kazna.
I dok prozirni veo,prekriva razgolićenu prirodu,
očima svojim upijam razno razne boje,
i gle, kako te priroda bogato nadarila,
te te je podarila meni na poklon, milo moje.
S’usana tvojih dah vreli pali travnatu površinu
vrhovima prstiju mrsim ti kose guste,
i žalost mi dođe na sve one godine puste,
koje su pravile veliku prazninu.
Kada bi ovaj život trajao bar hiljadu godina,
pa da se duša opusti malo,
da nemisli više na što je prošlo,
a još manje šta je ostalo.
Bele se niti menjaju i dobivaju boju,
i ništa nemože taj ciklus sprečiti,
da promeni u staricu ženu tvoju,
i iznad svega, sve mi to srce gnječi.
Al opet se nadam idu bolji dani,
za mene i za tebe što smo uvek nasmejani.
ljubav je ono što se čuvati mora,
i da bude slobodna kao ptica,
što leti od krova do krova.
Bepina
Ljubav nam brane
Zašto je brane kad znaju da ne mogu
Tu našu ljubav oboriti s nogu
Jer dok god dišem ostaćeš tu
U srcu ovom, ko u naj lepšem snu
Jer ova ljubav za mene je sveta
Volim te mili poput deteta
I ovo sunce što ka nama sija
Gleda i vidi da nam ljubav prija
Uzdah za uzdahom iz grudi se ote
Što brane ljubav dobri živote
Ko da sami nisu voleli nekada
Jer ih je prošlo, pa zaboravljaju sada
Neka nam pomogne onaj što može
Jer pred njim sklapam ruke i vičem « O Bože ! »
Razuma podaj onom ko brani
Da bude i on na našoj strani
Bepina
Antonova Ispovest
Mlad sam još bio al’ sećam se svega
Mati je rano ustati znala
Da spremi hranu pre no što ode
Da zaradi šta bi mi sutra dala .
Ko dete poč’o sam raditi teško
Da majka ne mora mnogo da brine
Da ne plače noćima tužna sama
Grleći mene, govoreći « sine ».
A život tada lak nije bio
Zarada nije baš padala s’ neba
Trebalo je imati dosta novca
Za sve što kući jednoj treba .
Život me vodio na sve strane sveta
Al’ nisam zaboravio život deteta
I onog mirisa Zadarskog mora
Koji me budi ko rana zora .
I sad kad imam više no mi treba
Ipak volim parče ovog svoga neba
Koje se smeši ko detetu bajka
I seća me uvek gde me je odhranila majka.
Zato se vratih ja svojoj luci
I život čvrsto držim u ruci
Gledam sa osmehom svaku zoru
I plovim po čistom Zadarskom moru .
Bepina
Baka
Sećam se davnih vremena
Bila su tako lepa
Kad nas je čuvala baka
Gluva i po malo slepa
A mi ko deca mala
Slušati nismo hteli
I ako smo našu baku
Grlili i voleli
U džepu od kecelje svoje
Baka je znala naći
Kockice šećera belog
Pa se nismo mogli maći
Znala je naša baka
Kako sa decom da radi
A kad nas u krevet široki stavi
San nam pričama sladi
Gledam sad slike detinjstva
I sećam se tog lepog vremena
U prošlost bi rado pošla
Al’ ne mogu jer sad sam žena
Bepina
Iskrena vatra
Dan se diže i sija sunce
I ovog dana kao i juče
Nekom će biti slomljeno srce
U mraku duše nečije sada
Tinja vatra iskrena mlada
A vatra tinja i svuda se širi
A ljubav što ko prolećno cveće miri
U kuloaru mračnom tuži i čeka
Jednog neznanca iz daleka
Možda će doći danas il sutra
Il možda nekog drugog dana
Kad počne da prolazi i zarasta
Na srcu ova teška rana
Dani se nižu kao đerdani
Svaki dan te nešto drugo mami
Al’ budi jaka devojko snena
Ne trči tako da postaneš žena
Bepina 