Šta da tražim, kada toga nema
čemu da se nadam, ako ne postoji
ako je svaka reč laž,
koju čovek izgovori.
Prijatelju; gdje će ti duša
kad si me i ti slagao,
i to zbog ničega
mada me nisi ni poznavao.
Prolaze dani k’o vetrom poneseni
svaki od njih nosi svoju tugu,
k’o lišće žuto padaju pred noge
onima koji se nađu na ovome putu.
Da si bar znao, il ‘bar usnio
kome ti reči svemirom lete
k’o zvezda jedna poruka pada
na rame tamo žene neke.
I dok poruku tvoju lagano čita
srce se njeno na tebe smeši,
pred oči joj dođe lice neznanca
koji je htio lažno da je teši.
Ni za godina trista videt je nećeš
govori neka senka iz tame,
zato što si htio lažima svojim
da dotakneš srce jedne žene same.
Puteljkom svojim ona sad ide
kao i uvek na njemu sama,
navikla na tugu i samoću
i da joj sestra postala tama.
Bepina
Bepina 